Географска карта - Селеуш (Seleuš)

Селеуш, насеље је у општини Алибунар, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011, у овом месту је живео 1.191 становник.

Насеље је добило име „Селеуш” тек 1912. године. Историјски називи овог места су били:

* 1356 — -{Szölös}-,

* 1746 — -{Seleush}-,

* 1888 — -{Kevi-Szölös}-.

Селеуш је био српско село 1660. године када су га походили калуђери српског манастира Пећке патријарпије, ради скупљања прилога. Године 1746, населили су га Румуни и Германи. Године 1773, имао је 93 куће. Илирско-банатској је додељен 1774. године, а 1776. године Немачко-банатској регименти. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Селеуш вел Термиан" припада Тамишком округу, Бечкеречког дистрикта. Становништво је тада било српско. Када је 1797. године пописан православни клир, ту су два свештеника Поповића. Парох поп Јосиф (рукоп. 1771) и поп Јован капелан служили су се српским и румунским језиком.

Године 1782,, насеље је бројало 1023 православна верника; 1827, 7 римокатолика и 1.400 православних верника; 1837, 14 римокатолика и 2.645 православних верника; а 1847. године 4 римокатолика и 2.720 православних становника. Румунска црква је подигнута 1809. године.

Селеуш је 1845. године додељен Српско-банатској регименти, а од 1849. је и седиште граничарске компаније којој су припадале Иланџа и Падина. Године 1854, село је бројало 2.713 становника, а компанија 8.249 становника. Колера је 1873. године владала у селу. Селуш је, 1873. године, припојен алибунарском срезу Тороталског комитата.

Књигу о пчеларству су, 1847. године, узели многи напредни Банаћани, па и Селеушани. Тако су претплатници „Старог пчелара” били оба пароха, поп Амврозије Теодоровић и поп Николаје Отонога, као и сеоски учитељ Георгије Манчул који је био и скупљач претплате.

Велико цивилизацијско достигнуће десило се 25. новембра 1898. године када је Селеуш добио железничку станицу. Када је реч о финансијама Селуша, 1908. године је био прописан државни порез од 20.272 круна, а општински прирез није разрезан. Укупни порези износили су 40.159 круна, односно 14,3 круна по глави становника.